Koristi se trska, slama, negašeni kreč i blato. Nema cementa i čelika. Ustvari, ima ih u temelju, ali sam ja bio prinuđen da to prihvatim", objašnjava novosadski umirovljenik i vlasnik kuće Milivoj Pejin. Najveća prednost kuće su zidovi koji su ispunjeni energetski efikasnim blokovima od presane slame, a primjera radi, u izgradnji je potrošeno 500 takvih blokova koji vrijde svega 50 dinara po komadu. "Svi zidovi sa unutrašnje strane su isprskani živim krečom, a on je i strojno ubačen u bale slame. Kreč je ušao 6 cemntimetra u balu i sada ga ne možete razbiti ni čekićem jer je tvrd kao kamen. Ne možete ni čavao da zakucate," objašnjava Pejin. Inače stručnjaci poručuju da je znanstven dokazano da blokovi od slame, miješani sa krečom i blatom, ne privlače glodavce i insekte, i ne mogu da se zapale. Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače, naši preci su ih decetlječima koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim suvremenim materijalima. "Mislim da dolazi do neke nove revizije, kada počinjemo ponovo da koristimo te klasične materijale koji imaju ne samo ekološku prednost nego i zdravstvenu", poručuje prof. dr Slobodan Krnjetin sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. U našoj zemlji, osim predrasuda ljudi, postoji i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji kuća od slame i sličnih materijala, a nedostaje i standardizacija takve vrste gradnje, kakva na primer postoji u Francuskoj ili Novom Zelandu

Slama je u svetu, uz već poznatu primenu u proizvodnji energije, i veoma popularan građevinski materijal, a u Srbiji kada se spomene kuća od slame to liči na dečju bajku, izjavio je Tanjugu magistar rudarstva Goran Stefanović. Ogromne površine pod strnjištem poljoprivrednici pale što predstavlja i ozbiljan ekološki problem i stalnu opasnost od požara, nekad katatrofalnih, rekao je Stefanović koji je i veliki poznavalac i pobornik ekologije. "Slama je primenu našla u proizvodnji energije, ali se sve više koristi u građevinarstvu, najviše u izgradnji porodičnih kuća. Kuća od slame je stanogradnja budućnosti", smatra Stefanović. Radi se o blokovima od slame i zemlje. Postupak je veoma jednostavan. Bala slame se otvori, preko nje se sipa mešavina od blata. To se sve dobro izmeša i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se suši 20 dana. Na kraju se dobije blok suv kao barut, objasnio je Stefanović. On je istakao da je prednost, pre svega, ekološka, ovakve gradnje višestruka, počev od termičke i zvučne izolacije, pa sve do zdravstvenih karakteristika. Kuće od slame stvaraju prijatnu mikroklimu, a zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama, dodao je on. Pored toga objekti od slame su energetski efikasniji."Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive, to mišljenje nije tačno. Rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od, na primer, panelnih drvenih zidova", rekao je Stefanović. Ono što prestavlja problem u Srbiji je nedostatak stručnjaka za ovakav vid gradnje, tvrdi Stefanović i napominje da u svetu postoje centri za obuku građevinskih eksperata, a "kod nas ne postoji ni dozvola, odnosno zakonom regulisani standardi za gradnju od slame".